Народна библиотека у Српцу основана је 1950. године од стране Среског народног одбора Србац као самостална установа под називом СРЕСКА БИБЛИОТЕКА СРБАЦ са фондом од 708 књига на 16.125 становника и веома лошим условима смјештаја.
У вријеме доношења Закона о библиотекарству из 1957. године у 12 општина бањалучког среза постојало је 13 народних библиотека од којих су само 5 биле самосталне установе, а остале у склопу других установа и организација. Самосталне су биле у Бањалуци, Босанској Градишци, Прњавору, Српцу и Котор Вароши. Књижевни фондови су им били, изузев оних у Бањалуци (преко 30.000 књига) и Босанској Градишци (преко 3.000 књига), прилично сиромашни и кретали су се од 200-2.000 књига. У свим библиотекама бањалучког среза налазило се 55.020 књига на 302.855 становника, 5.944 читаоца, 3 дјечија одјељења и ниједна покретна библиотека.
Од 1964. године Библиотека у Српцу се организационо боље сређује када добија погодније просторије, стални кадар и одлуком Скупштине општине Србац улази у састав Народног универзитета, али као таква није у подређеном положају у односу на друге организационе јединице Установе, већ напротив, од тада дјелује као примарна културна дјелатност Народног универзитета и запошљава 2 стручна радника.
Од свог оснивања до 1972. године три пута је сељена, да би тада добила данашњи простор који је намјенски предвиђен да задовољава стандарде рада библиотеке.
Библиотека поново постаје самостална 2008. године и добија име ЈАВНА УСТАНОВА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБАЦ.
Послије 65 година од оснивања Народне библиотеке у Српцу, ова Установа запошљава 5 радника, oд тога 4 стручна библиотекара. Посједује око 35.000 књига и смјештена је на простору од 160 метара квадратних, има 2 читаоничка простора, а расположиве полице постају претјесне за смештај све већег броја књига. У садашњи простор Библиотека је уселила 1972. године, изградњом Дома културе. Доста постојеће опреме је још из тог времена и доста добро је очувана. Савремено библиотекарство захтјева и модернизацију опреме, што је и учињено 2023.године када је извршена реконструкција и оплемењен је простор Народне библиотеке.
Структура фонда је разноврсна. Према садржају публикација заступљене су све скупине и прилагођена је првенствено потребама корисника, али је условљена перманентно лошим финансијским условима. Стручна литература садржи енциклопедије, лексиконе, зборнике, филозофију, психологију, религију, друштвене науке, природне науке, примјењене науке, умјетност, спорт, науку о језику и књижевности, географију, историју, фонд белетристике за одрасле и дјечији фонд који броји око 8.000 публикација.
Можемо се похвалити посједовањем Завичајног фонда кога чине 270 монографских публикација и око 800 јединица некњижне грађе која се својим садржајем односи на Србац, ту географску, политичку, етничку, историјску, културну и економску средину, такође и грађа која је настала, објављена и штампана на територији завичаја, независно од мјеста рођења ствараоца. У попуњавању Завичајног фонда доста нам помажу наши суграђани који препознају његов значај.
Вриједан дио фонда односи се на рад Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“, а која постоји и дјелује од 1983. године такође у саставу Народног универзитета „Угљеша Којадиновић“, па завичајна збирка посједује хеморотеку Колоније, као и сав пропратни материјал и документацију у вези са организовањем и радом Колоније, организованим изложбама, каталозима и другим документима.
За кориснике библиотеке и грађане Српца организују се тематске изложбе, а свакако највећу пажњу побудиле су изложбе у оквиру обиљежавања 35 и 40 година рада Ликовно-еколошке колоније.
У току је израда електронског каталога цјелокупног фонда Библиотеке, па и Завичајног фонда, а 2007, 2009. и 2012. године израђена је Библиографија Завичајне збирке. Последња Библиографија је урађена 2021. године. Прва израда Библиографије била је ретроспективна, а потом текућа, а свака наредна свеска обухвата грађу из претходних. Стварање текуће кумулативне библиографије стално се продужава, увећава и допуњује новом грађом која повремено настаје и пристиже у Библиотеку. Сабрана библиотечка грађа нараста постепено, што се може пратити кроз библиографије настале у датом периоду, а по обиму одређена је и стварним издавачким могућностима наше средине.
Културни догађаји који се креирају у Библиотеци морају бити тематски разноврсни и намјењени свим узрастима. Ту је дошао до изражаја ентузијазам који је иначе својствен библиотекарима, а испољава се у раду Дјечијег одељења, одржавањем тематских предавања за ученике основне и средње школе, рецитаторске секције, организованог дружења пензионера, организовање библиобуса и сл.
Библиотека у оквиру својих редовних активности организује књижевне вечери, промоције, предавања, трибине и друге културно-образовне манифестације. Сарађује са основним и средњим школама, њиховим библиотекама и другим установама културе из Српца, библиотекама суседних и других општина Републике Српске и међународним културним организацијама. Члан је Друштва библиотекара Републике Српске и Асоцијације БАМ (Асоцијација информацијских стручњака – библиотекара, архивиста и музеолога).
2021.године при Народној библиотеци Србац организован је и Руски центар, споразумом о сарадњи између ЈУ Народна библиотека Србац и Тамбовског Државног Техничког Универзитета из Руске Федерације. Сагласност за организовање овог центра дала су Министарства просвјете и културе Руске Федерације и Републике Српске. Руска хуманитарна мисија за Балкан и наши пријатељи из Москве донирали су велики број књига на руском језику, тако да је ово највећи руски центар од свих 13 који су створени на подручју Балкана, чиме се ми изузетно поносимо.
У читаоници библиотеке своје стваралаштво представљали су бројни књижевни, умјетнички и научни радници. Између осталог, памтимо Младена Ољачу, Бранка Ћопића, Десанку Максимовић, Миру Алечковић, Драгана Колунџију, Добрицу Ерића, Љубивоја Ршумовића, Матију Бећковића, Мирјану Бобић-Мојсиловић, Мошу Одаловића, Роберта Такарича, Уроша Петровића, Тоду Николетића, Слободана Станишића, Бору Капетановића, Тихомира Левајца, Ранка Прерадовића и многе друге.
Библиотека би требала и убудуће да на културној мапи града заузме централно мјесто и опстане као чувар провјерених вредности, јер када читамо, увијек смо у најбољем друштву.
